Један од хиљаду

„... И на сваких тих хиљаду би изабран и одређен по један човек, најуљуднији, најоданији и најснажнији, као и најплеменитији духом, највише упућен и најбоље однегован од других.“ , сведочи чувени каталонски философ, писац и мисионар Рамон Љуљ у својој књизи о витештву, коју је написао у ХIII веку, о томе какав човек може бити кандидат за витеза.
И заиста није се вешт са мачем и на коњу могао витезом звати а врлину не поседовати.
Врлина која је одвајала од других Српског витеза и нигде друго као таква не постојаше, ни у једном ратничком кодексу беше човекољубље. Те тако управо ова врлина чини наше витешко наслеђе, борилачку, етику и морал најсавршенијом и најпримеренијом човеку јер само таква води ка миру у себи а без унутрашњег мира нија га могуће постићи ни са другима.
Зато на првом месту увек мора бити човек и његова личност. Частан, однегован у "чојству и јунаштву" сутра може бити назван правим мајстором, наше, борилачке дисциплине а не другачије. edit.