17. Летњи камп у Рожанству – недеља коју памтимо
Од 25. до 31. јула, у питомом селу Рожанство на Златибору, одржан је наш 17. Летњи камп реалног аикидоа. Ту се окупило 140 људи различитих генерација – од петогодишњака пуних радозналости, до најстаријих учесника који својим искуством и миром уливају сигурност. На једном месту спојиле су се младост и зрелост, енергија и стрпљење, што је целом кампу дало посебан дух.
Камп је обогатио и сусрет пет клубова: Гимназион, Врачаревић из Београда, Систем из Приједора, Моментум из Новог Града и Атом из Београда. Заједно смо дисали, тренирали, учили и дружили се као једна велика породица.
Наравно, камповски дани нису могли да протекну без нашег доктора Милоша, који је бринуо о здрављу свих учесника. Деца су му често долазила са „крупним“ проблемима – од огреботина, жуљева, до ситних болова – а он је са стрпљењем, осмехом и добром речју увек налазио начин да помогне. Његово присуство давало је додатну сигурност и мир, како деци, тако и родитељима.
Камп је имао и своје велике свечане тренутке – полагања за црне појасеве. Посебно је дирнуло када је Ивко Којић, у својој 73. години, показао да упорност и љубав према вештини никада не застаревају. Поред њега, своје вештине су крунисали и Радинко Тешић, Бојан Богдановић и Сандра Ковачевић, док су други дан освојили Давид, Мина, Славица, Филип, Наташа и Саша. Њихов успех био је подстрек свима нама – доказ да се труд исплати.
Јутра на кампу била су нешто што ће сви дуго памтити. Уместо аларма, будили су нас звуци виолине које је свирала наша Александра и кукурикање петла којег је на разгласу пуштао наш доктор Милош.. Устајали смо у шест и по, подизали заставу и крећући у шетњу упијали свежину златиборског јутра. Тај осећај заједништва, корак по корак кроз природу, био је као тихи увод у све што ће дан донети.
Тренинзи су били напорни, али је увек било места и за радост. Деца су се смејала на базену, а поподне смо заједно играли на фолклорним радионицама. Ана, Наташа и Бојан, који су исто толико добри у игри колико и у борби, пренели су нам радост народне традиције. Тако су се борилачки покрети мешали са ритмом кола – и у томе је било нечег симболичног: тело је увек спремно за борбу, али и за игру.
Вечери су биле посебна прича. У 20.30 почињала су предавања за старије: о историји и филозофији борилачких вештина, техничким принципима, менталној припреми, али и етици и моралу. То нису била пука предавања – више као разговори који су нас све терали да се преиспитамо. Док смо слушали, знали смо да борилачке вештине нису само техника, већ и пут самоспознаје.
Деца су у међувремену исписивала своје приче на спортским теренима – неко је играо кошарку, неко фудбал, а неко се просто смејао на љуљашкама. У 22 часа, сабрани у кругу, певали смо и уз песму слали најмлађе на одмор. Тај тренутак – кад смо сви заједно, загрљени, као једна велика породица – био је срце кампа.
Није изостао ни такмичарски дух. Трка са препрекама изазвала је одушевљење – деца су трчала, падала, устајала, борила се са собом и на крају, иако уморна, желела да све понове. Ужице нам је подарило авантуру пењања на болдеринг зидовима, а на кампу се као прави хит појавила игра корнхол – толико једноставна, а толико заразна да је било тешко организовати све који су желели да се опробају.
Последње вече било је празник за душу. Борци су показали шта су научили на фолклору, Александра је свирала, Николија певала, а сви смо заједно заиграли ужичко коло. Смех, радост и умор преплели су се у једном осећају припадности, који се на крају прелио и у сузе растанка.
Та недеља у Рожанству није била само камп – била је школа живота. Научили смо да смех и напор иду руку под руку, да је борба најпре са самим собом, и да је заједништво највећа снага. Јер наш камп није само о аикидоу – он је о људима.
Камп је обогатио и сусрет пет клубова: Гимназион, Врачаревић из Београда, Систем из Приједора, Моментум из Новог Града и Атом из Београда. Заједно смо дисали, тренирали, учили и дружили се као једна велика породица.
Наравно, камповски дани нису могли да протекну без нашег доктора Милоша, који је бринуо о здрављу свих учесника. Деца су му често долазила са „крупним“ проблемима – од огреботина, жуљева, до ситних болова – а он је са стрпљењем, осмехом и добром речју увек налазио начин да помогне. Његово присуство давало је додатну сигурност и мир, како деци, тако и родитељима.
Камп је имао и своје велике свечане тренутке – полагања за црне појасеве. Посебно је дирнуло када је Ивко Којић, у својој 73. години, показао да упорност и љубав према вештини никада не застаревају. Поред њега, своје вештине су крунисали и Радинко Тешић, Бојан Богдановић и Сандра Ковачевић, док су други дан освојили Давид, Мина, Славица, Филип, Наташа и Саша. Њихов успех био је подстрек свима нама – доказ да се труд исплати.
Јутра на кампу била су нешто што ће сви дуго памтити. Уместо аларма, будили су нас звуци виолине које је свирала наша Александра и кукурикање петла којег је на разгласу пуштао наш доктор Милош.. Устајали смо у шест и по, подизали заставу и крећући у шетњу упијали свежину златиборског јутра. Тај осећај заједништва, корак по корак кроз природу, био је као тихи увод у све што ће дан донети.
Тренинзи су били напорни, али је увек било места и за радост. Деца су се смејала на базену, а поподне смо заједно играли на фолклорним радионицама. Ана, Наташа и Бојан, који су исто толико добри у игри колико и у борби, пренели су нам радост народне традиције. Тако су се борилачки покрети мешали са ритмом кола – и у томе је било нечег симболичног: тело је увек спремно за борбу, али и за игру.
Вечери су биле посебна прича. У 20.30 почињала су предавања за старије: о историји и филозофији борилачких вештина, техничким принципима, менталној припреми, али и етици и моралу. То нису била пука предавања – више као разговори који су нас све терали да се преиспитамо. Док смо слушали, знали смо да борилачке вештине нису само техника, већ и пут самоспознаје.
Деца су у међувремену исписивала своје приче на спортским теренима – неко је играо кошарку, неко фудбал, а неко се просто смејао на љуљашкама. У 22 часа, сабрани у кругу, певали смо и уз песму слали најмлађе на одмор. Тај тренутак – кад смо сви заједно, загрљени, као једна велика породица – био је срце кампа.
Није изостао ни такмичарски дух. Трка са препрекама изазвала је одушевљење – деца су трчала, падала, устајала, борила се са собом и на крају, иако уморна, желела да све понове. Ужице нам је подарило авантуру пењања на болдеринг зидовима, а на кампу се као прави хит појавила игра корнхол – толико једноставна, а толико заразна да је било тешко организовати све који су желели да се опробају.
Последње вече било је празник за душу. Борци су показали шта су научили на фолклору, Александра је свирала, Николија певала, а сви смо заједно заиграли ужичко коло. Смех, радост и умор преплели су се у једном осећају припадности, који се на крају прелио и у сузе растанка.
Та недеља у Рожанству није била само камп – била је школа живота. Научили смо да смех и напор иду руку под руку, да је борба најпре са самим собом, и да је заједништво највећа снага. Јер наш камп није само о аикидоу – он је о људима.
15. Летњи камп у селу Рожанство за нама
Кратак резиме нашег 15. Летњег борилачког кампа, одржаног у селу Рожанство на Златибору од 28.07. до 4.08.2023. године.
Ове године на кампу је узело учешће 6 клубова из Србије и
Р. Српске. Из наше школе на кампу су била 62 борца. Најмлађи је имао 6 а најстарији 63 године. На кампу се, традиционално, одржава полагање за мајсторска звања, те је наша школа стекла 6 нових мајстора реалног аикидоа а добили смо и једног мајстора 3. Дан.
На кампу је одржано преко 40 тренинга. Одржане су три радионице: фолклорна, стрип и прве помоћи.
Устајали смо у 7 часова, подизали заставу у 7,15ч, шетали у 7,30ч, доручковали у 8.
Редовно смо пливали у базену подељени по узрасту и способностима. Времен за игру и слободне активности на отвореним теренима је било довољно. Старији су посебно били загрејани за одбојку на песку. Тамо је био прави рат.
Деца су тренирала два а одрасли три пута дневно. Старији су показали посебну издржљивост да се после свега друже до касно, водећи рачуна о мери, те да ујутро устану и тренирају.
У 22ч сви као један смо дан завршавали, загрљени, уз песму.
Били смо на излету у Гостиљу и Стопића пећини. О здрављу екипе је, вредно и посвећено, водио рачуна доктор Милош.
Хвала, свим учесницима кампа на преданом раду и осмесима, инструкторима на посвећености и бризи, родитељима на поверењу, домаћинима на гостопримству!
И на крају мислим да је ово био један од најлепших и најуспешнијих кампова а задовољство и сузе због растанка на крају то најбоље говоре.
Сад на заслужен одмор до септембра.
Ове године на кампу је узело учешће 6 клубова из Србије и
Р. Српске. Из наше школе на кампу су била 62 борца. Најмлађи је имао 6 а најстарији 63 године. На кампу се, традиционално, одржава полагање за мајсторска звања, те је наша школа стекла 6 нових мајстора реалног аикидоа а добили смо и једног мајстора 3. Дан.
На кампу је одржано преко 40 тренинга. Одржане су три радионице: фолклорна, стрип и прве помоћи.
Устајали смо у 7 часова, подизали заставу у 7,15ч, шетали у 7,30ч, доручковали у 8.
Редовно смо пливали у базену подељени по узрасту и способностима. Времен за игру и слободне активности на отвореним теренима је било довољно. Старији су посебно били загрејани за одбојку на песку. Тамо је био прави рат.
Деца су тренирала два а одрасли три пута дневно. Старији су показали посебну издржљивост да се после свега друже до касно, водећи рачуна о мери, те да ујутро устану и тренирају.
У 22ч сви као један смо дан завршавали, загрљени, уз песму.
Били смо на излету у Гостиљу и Стопића пећини. О здрављу екипе је, вредно и посвећено, водио рачуна доктор Милош.
Хвала, свим учесницима кампа на преданом раду и осмесима, инструкторима на посвећености и бризи, родитељима на поверењу, домаћинима на гостопримству!
И на крају мислим да је ово био један од најлепших и најуспешнијих кампова а задовољство и сузе због растанка на крају то најбоље говоре.
Сад на заслужен одмор до септембра.
13. Борилачки камп
Од 24.07.до 31.07.2021. године је одржан до сада највећи камп реалног аикидоа у организацији наше школе. Село Рожанство, проверена дестинација и добри услови и ове године су нам омогућили да уживамо у лепотама Златибора и добром времену, дружећи се и тренирајући више пута дневно.На кампу је учешће узело преко 200 вежбача из десетак клубова из Србије и Републике Српске. На овом кампу смо стекли и 6 нових мајстора реалног аикидоа: Мина Павловић, Адо Авдић, Миленко и Максим Красавчић, Филип Милошевић и Давид Илић су после напорних једногодишњих припрема дочекали да покажу шта умеју и могу, пред тринаесточланом комисијом коју су чинили мајстори високих рангова.
Одржан 12. борилачки камп у Рожанству
Учесници кампа никад задовољнији! То је утисак који смо понели са 12. борилачког кампа, одржаном на Златибору у селу Рожанство. Седам дана тренинга, дружења, пешачења и боравка у природи, авантура парк, Торник, зип лајн, Слободно пењање, су само неке од активности које смо организовали за учеснике седмодневног дружења.
Из наше школе, ове године, кампу је присуствовало 64 учесника.
Из наше школе, ове године, кампу је присуствовало 64 учесника.
|
|